17. January 2014./Sve o medu

PČELINJE SAĆE

Govorimo i pišemo o staništu pčela. U praksi se trudimo da im napravimo što bolje košnice, gladimo ih spolja ne bi li za nas i posetioce bile što lepše. Kada se vratimo sa takvog nečijeg pčelinjaka kažemo da je sve „pod koncem“. Spolja smo videli gladac, a unutra?
To unutra su pokretni ramovi o kojima takođe govorimo koliko su lepi i pedantni. Opet gladac, a u ramu?
E, to smo prepustili proizvođačima satnih osnova, od njih mnogo zavisimo, i mi i pčele. O tome sam pisao i ranije, da pčelar počinje i završava sa ramom. Prvo ima prazan ram u rukama, a na kraju pun ram legla ili meda za vrcanje.

Znači, naš uspeh ili neuspeh zavise od rama, a pčelinji uspeh od kvaliteta satnih osnova. Kako to rešavaju pčele kada žive samostalno bez naše „pomoći“ u prirodnom staništu.
Kada se posle rojenja usele u prirodno stanište, pčele prvo propolišu mesto gde počinju da grade saće. U našim košnicama, kada im dodamo satne osnove one izvlače samo ćelije, ne i njihovo dno.
Pri gradnji saća, pčele grade po svom iskonskom instinktu.
Arhitektura pčelinjeg saća inspirisala je odvajkada pčelare, matematičare, astronome i mnoge druge učene ljude, a kako i ne bi kada to nežno arhitektonsko delo drži i nosi četrdeset puta veću težinu od sopstvene. Idealna konstrukcija pčelinjeg saća u prirodnom staništu sa romboprizmatičnim dnom (slika br. 1) i heksagonalnim oblikom ćelija omogućila je da pčele u njima skladište med i pergu, matica polaže jaja a pčele u toj ćeliji hrane larve, odakle izlaze odrasle pčele. Znači, sav trud i rad vrti se oko ćelije od koje zavisi njihova vitalnost i opstanak. Koje su razlike između saća koje pčele grade u prirodi i satnih osnova koje im mi dodajemo, videćemo iz sledećih primera, a da li to utiče na njihov život, prepuštam slobodnoj proceni čitalaca.

Satne osnove koje dodajemo na izvlačenje pčelama, zavisno od proizvođača, nemaju romboprizmatični izgled dna već je to samo malo ulegnuće (slika br. 2). Oblik će izvući pčele, ali njihovu veličinu određuje proizvođač valjaka.
Za analizu i merenje koristio sam satne osnove kupljene u Nemačkoj, satne osnove „Zlatne pčele“ iz Rače i treće od meni nepoznatog proizvođača.
Satne osnove iz Nemačke i iz „Zlatne pčele“ se ne razlikuju po ničemu, dok su kod satne osnove nepoznatog proizvođača mnogo veći počeci ćelija (slika br. 2).  Read more