NOVI SAD – Poznato je da med ima blagotvorno dejstvo na zdravlje čoveka. Upotreba meda i ostalih pčelinjih proizvoda u prevenciji i lečenju bolesti naziva se apiterapija. Osnovna karakteristika meda je da uništava bakterije i viruse, a takođe, jača i imunitet. Osim meda, od pčelinjih proizvoda, koristimo propolis, matični mleč, cvetni prah, pčelinji otrov i vosak. I svaki od tih proizvoda pomaže zdravlju.
Istraživanja pokazuju da korišćenje meda, bar po kašičicu dnevno, obezbeđuje mnogo korisnih efekata na ljudsko zdravlje. Sadrži lako usvojive proste šećere, minerale, vitamine, pa esencijelne amino kiseline i organske kiseline, kao i biljne antibiotike, fitohormone, enzime, masti i belančevine.
“Do sada je dokazano prisustvo oko 300 korisnih materija, a ima ih još”, objašnjava predsednik Saveza pčelara Srbije Rodoljub Živadinović. On dodaje da se med najviše upotrebljava za jačanje imuniteta.
Med jača funkciju rada srca i krvotoka. Osim već istraženih lekovitih svojstava u lečenju mnogih bolesti, med se najčešće koristi kod povišene telesne temperature, prehlada, poremećaja sna, upala desni i polenske kijavice, zatim kod astme, bronhitisa, opekotina, bolova u želucu, anoreksije, hemoroida i ulceracija.
Polen ili cvetni prah sadrzi belančevine, vitamine A, B, D i E, kao i važne mineralne materije. Jedna kašika polena pokriva dnevne potrebe za vitaminom A.
Ukoliko patimo od nedostatka energije, od umora, ili iscrpljenosti, treba ga uzimati u sirovom stanju, ili ga umešati u jogurt.
Propolis, koji pčele koriste kao građevinski materijal za svoje košnice, ima antibaktrijska svojstva i dvostruko jače protivupalno dejstvo nego aspirin. Nažalost, oko jedan odsto stanovništva alergično je na ovu supstancu. Propolis ubrzava zalečenje rana i ublažava herpes, manje opekotine i zapaljenja.
“Matični mleč je proizvod kojim pčele hrane maticu. Taj sastojak najviše se koristi u kozmetici”, objašnjava apiterapeut Živadinović.
Evo i saveta za korišćenje meda : kašičicu meda rastvoriti u mlakoj, nikako vrućoj vodi, jer na visokim temperaturama, med gubi lekovita svojstva. Ukoliko med uzimamo direktno, treba ga malo zadržati u ustima, jer će u tom slučaju mnoge supstance odmah biti rastvorene i direktno ubačene u krvotok.
Apiterapeuti smatraju da je najbolji način da se podigne opšti zdravstveni status to da se pčelinji otrov i drugi pčelinji proizvodi proglase lekom, ili pomoćnim lekovitim sredstvom. Uvođenjem tih metoda lečenja u zdravstvene ustanove, uz statističko i naučno praćenje, brzo bi se dokazali svi korisni efekti pčelinjih proizvoda, a naročito pčelinjeg otrova.
Izvor: RTV
Related posts
ЕКОЛОШКО ПЧЕЛАРЕЊЕ
Многи стручњаци тврде да би сваки мед по свом квалитету био мед, тј да је чист јер потиче од биљака и цвећа, а да му се не додају стране материје. Пчела, ако се и отрује са заштитним средством, она угиба, па штетна / отровна супстанца не доспева у кошницу и мед.
Постоје и стручњаци који тврде да ни један мед данас није чист. Односно, да не може бити чист због загађења ваздуха и киселих киша које падају свуда.
Чињеница је да инсектициди не убијају сваку пчелу. Заштитна средства постепено губе своју токсичност и условљавају различита сублетална оштећења. Такве пчеле, које су оштећене физички или хемијски, враћају се у кошницу и са собом уносе остатке хемијских средстава. Та хемијска средства су штетна и за човека.
У кошницу улазе штетне супстанце, односно у пчелиње производе, и то не само због савремених агротехничких мера, него као и последица загађивања у промету са тешким металима (олово, кадмијум), као и индустријских загађења. Локацију за пчелињак и пашу треба одабрати тако да буде на месту које је довољно удаљено од таквих загађења.
Морамо и применити и размишљати о примени онаквих начина рада уз чију ћемо помоћ одбранити пчеле од болести и штеточина и то на такав начин да здравље пчелиње заједнице не буде угрожено, те да се у пчелињим производима не нађу никакве штетне супстанце.
Мед произведен по еколошким принципима пчеларења није једнак комерцијалном меду. Еко-мед је заиста чист и здравији, па постоји оправдана потреба тржишта за таковим медом.
ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ ЕКО-ПЧЕЛАРЕЊА
Постоје четири основна принципа еко-пчеларења, а то су:
-Избор одговарајућег места за пчелињак, односно одговарајући избор пчелиње паше
-одговарајућа пчеларска технологија
-одговарајућа здравствена заштита пчела без ризика
-прописно руковање, обрада и складиштење пчелињих производа
Избор пчелиње паше
Успешност пчеларења зависи о избору одговарајуће пчелиње паше. То је она пчелиња паша која поред сопствених потреба осигурава за пчелињу заједницу више нектара и полена и то по могућности континуирано. Код еко-пчеларења уз то је потребно да пашно подручје буде заштићено од хемијских загађивача. Таква се подручја налазе у шумама, у заштићеним подручјима, резерватима и на земљиштима где се узгаја тзв. здрава храна.
Када пчелар пронађе место за свој стационарни или селећи пчелињак тада га обиљежи на географској карти и то пошаље у надлежни државни контролни центар. У центру се захтев размотри те се може прихватити пчеларов предлог или се евентуално може затражити да потражи боље место за еколошко пчеларење. Морају бити искључене све пољопривредне површине било да су оне ратарске, воћарске или повртарске те се мере одговарајући параметри за препознавање опасности од саобраћајног или индустријског загађења. Одржавањем и обележавањем одговарајућег изолационог појаса (удаљености) пчелар се заштићује од загађених подручја. Основу за израчунавање те изолационе удаљености чини мерење радијуса кретања пчела летачица од кошнице до паше. На удаљеност до које ће пчеле максимално летети на пашу утиче нектарска способност паше, смер ветра и разједињеност терена. Пчеле су по природи рационалне животиње па посећују пашу која је присутна у великој количини, ону која има већу концентрацију шећера у нектару и / или тежи полен. Пчеле нерадо лете уз брда, а у случају јачег ветра прекину излет. Просечни пречник изолационог појаса је 2 km (законска одредба).
Одговарајућа технологија пчеларења
Предност чини коришћење савремене опреме, али у биолошком пчеларењу од тога је важнији однос пчелара према пчелама.
Основне карактеристике пчелара су: мотри заједницу и понашање пчела на лету те познаје добро стање у кошници и без честог отварања кошнице. Све неправилности или промене добро око може открити према стању у лету. Кошнице морају бити постављене на одговарајућа постоља у полухлад на места која су заштићена од ветра са летима окренутим према истоку. Између кошница мора постојати удаљеност око 1 m (по том питању ситуација није повољна на покретним пчелињацима). Исправно је кошнице поставити што ближе паши. Ако имамо различиту висину терена, тада кошнице смештамо што ближе дну брега да би се пчеле са теретом враћале у кошницу низбрдо.
Потребно је обезбедити трајно и темпирано хигијенско појило. При селидби је потребно врло опрезно руковати са кошницама и пчелама у њима ради што мањег узрујавања и стреса.
