Pre sedam decenija pčelarstvom je počeo da se bavi Dragiša Lazarević. Nasledili su ga ćerka Radica i zet Dragiša, a danas u istom domaćinstvu pčelarenjem se bavi njihov sin Milan Miladinović sa svojom suprugom Karolinom. Milan i Karolina su primer mladih ljudi u Petrovcu na Mlavi, koji su se profesionalno posvetili pčelarstvu, grani koja ima veliki potencijal razvoja.

Na samom početku bavljenja pčelarstvom Milan je shvatio da je za uspeh potrebna stalna edukacija te je tako između ostalog pohađao i kurseve o proizvodnji meda, organizovane u okviru projekata “Sačuvajmo njeno veličanstvo pčelu” 2013. godine i “Proizvodnja meda – izvozna šansa Braničevskog okruga” 2014. godine.

Najveća podrška od porodice

Proizvodnja meda se u ovom domaćinstvu najpre odvijala u košnicama pološkama da bi sledeće generacija počela da koristi tada savremenije Dadan Blatove košnice koje karakterišu polumedišta.

“Polumedišta Dadan Blatovih košnica veoma su korisna jer omogućavaju da se dobije visokokvalitetni sortni med koji na tržištu postiže visoku cenu. Roditelji i danas aktivno učestvuju u proizvodnji. Najviše u pripremi pčelarskog materijala i vrcanju meda. Supruga Karolina i ja smo zaduženi za rad na pčelinjaku, a tradiciju će, verujemo nastaviti i naše troje dece koji rastu uz ljubav prema pčelama. Najdragocenija mi je pomoć supruge koja zajedno samnom podnosi visoke temperature, ubode pčela, nespavanje. Može se reći da sam pravi srećnik, jer je moja životna saputnica, pravi partner u poslu“, kaže Milan.

Proizvodnja meda nema puno zahteva

U budućnosti se očekuje da se ljudi u svetu pa i u Srbiji prate trend prirodne i zdrave hrane. Sve više je i onih koji se odlučuju da se baave pčelarenju što svakako pozitivno utiče na razvoj pčelarstva u Srbiji, koje još uvek nije dostiglo svoj potencijal u proizvodnji meda. U pčelinjaku Miladinovića ima 200 Dadan Blatovih desetoramnih košnica.

“Proizvodimo med,pčelinje proizvode ali i matice pčela i rojeva. Pčelinjaci su raspoređeni na četiri lokacije u podhomolju, a izvodimo ih na ispašu kasnog bagrema u okolini Žagubice gde ostaju i na livadskoj paši do kraja leta. Poštujemo osnovne postulate pčelarstva što nam omogućava jednostavno i jeftino pčelarenje, pri kom dobijamo med vrhunskog kvaliteta sa dobrom cenom. Pčelinjem društvu uvek ostavljamo Plodišni medi nemamo potrebe za dopunom hrane sirupom ili pogačama. Uvek imamo zdrava i jaka društva koja maksimalo iskoriste svaku ispašu. Košnice ne utopljavamo ni sa čim i ne radimo nikakve stimulacije jer se to pokazao kao bespotreban posao. Dovoljno meda u plodištu, društva očišćena od varoe i mlada matica su osnovni zadaci koji se moraju ispinuti do sredine septembra da bi spokojno dočekali bagremovu pašu naredne godine”, objašnjava Milan.

U pčelarenju neophodni strpljenje i volja

Ovaj pčelar napominje da su moderno doba i negativni uticaji iz sveta ubedili ljude da je profit jedino za šta vredi živeti, a da taj cilj opravdava korišćenje svih sredstava u njegovom ostvarivanju. Nažalost ta tendencija nije zaobišla ni pčelare. Tako, nije retka pojava da se i mnogi mladi ljudi pri odlucu da započnu da se bave pčelarenjem rukovode samo profitom, a pri tome zaborave više bitnih stvari. Ne treba zaboraviti da je pčelarenje dug proces, a uspešno jož duže uz veća ulaganja uz mnogo strpljenja i čvrste volje.

“Da li ste vi spremni na sve to? Nadam se da većina jeste zato što vredi sve to istrpeti jer čast je i zadovoljstvo baviti se tako plemenitim zanimanjem kao što je pčelarstvo. Treba spremiti digitrone ali ne računati profit već ulaganje. Nova košnica, roj, satne osnove, prihrana, selidba, mesto za pčelinjak, postolje, odelo, nož, dimilica, vrcaljka, trud. Treba biti mudar i učiti na tuđim greškama. Ko zna, možda uz malo sreće naša deca uživaju u blagodetima našeg rada. Možda oni dosanjaju san o hiljadama košnica i desetinama radnika na sopstvenom pčelinjaku. Bio hobista ili profesionalac, svako bez razlike oseti pozitivnu energiju kada uđe u proleće na svoj pčelinjak, čuje najprijatniji zvuk na svetu i oseti opijajući miris. Zar ima srećnijeg čoveka od pčelara, koji se druži sa tako veličanstvenim bićima. Verujem da ne i da smo mi zaista privilegovani, a da toga nismo ni svesni,” zaključuje na kraju Milan Miladinović.

Zahvalni na tekstu gospodinu Danijelu Grujiću ,uredniku sajta Agro klub koji je ovo korisno pisanije objavio.

www.agroklub.rs