Med u saću je ukusniji od tečnog meda jer ima nakiseo ukus od sačuvanih organskih kiselina u saću. Ostaju očuvana i etarska ulja biljaka sa kojih pčele sakupljaju nektar pa mu je i aroma bogatija i intenzivnija.

Med u saću je izvanredan proizvod, koga zbog zvoje lekovitosti preporučuju ne samo pčelari nego i lekari, farmaceuti, fitoterapeuti.Med u saću je proizvod koji je po ceni dosta iznad običnog meda, a sve to zbog sastava i načina proizvodnje koji garantuje kvalitet proizvoda.
Proizvodnja meda u saću zahteva više posla, znanja i izuzetno jaka pčelarska društva, pa je samim tim i cena ovog proizvoda nešto veća u odnosu na vrcani med. Med u saću vodi poreklo iz okvira košnice u kome nije bilo izvođenja legla. Okviri se vade iz košnice i saće koje je puno meda se seče u parčad željene veličine. Tako odsečena parčad se stavlja direktno u staklene tegle i punivrcanim medom koji sporo kristalizuje (bagremov npr). Čist bagremov med koji sporo kristalizuje odlično služi za ovu svrhu. Za ovakav proizvod se bira med najboljeg kvaliteta, bez čestica polena, drugih stanih čestica, odličnog ukusa i bez znakova fermentacije.
Osobe koje stalno koriste med u saću u svojoj ishrani retko su sklone prehladama, retko imaju infekcije. Žvakanje saća jača imunitet disajnog trakta koji traje najmanje četiri godine. Žvakanjem  voska sa medom u naš organizam unosimo biološki vredne materije koje se u njemu nalaze, na primed vitamin A.Doprinosi se takođe i dezinfekciji usne duplje, smanjuje se pojava karijesa, čiste se zubi. Delotvorno je i protiv naslaga kamenca i za saniranje upaljenih desni.

Saće u medu sadrži sve korisne sastojke koji su sadržani i u drugim pčelinjim proizvodima: medu, polenu i propolisu. Svojim sastojcima, ovaj proizvod blagotvorno deluje na sluzokožu disajnih puteva, obzirom da su respiratorne infekcije često povezane sa poremećajima metabolizma i nedostatkom nekih hranljivih materija. Saće u medu je odlično sredstvo, kako za prevenciju, tako i za lečenje prehlade.
Da bi se postigli optimalni efekti, preporučuje se žvakanje voska iz meda makar četiri sati dnevno. Sažvakanu masu ispljunuti. Po pravilu, za lečenje blažih infekcija, dovoljan je jedan dan žvakanja, ali da bi se sprečili recidivi, može se postupak ponoviti i sledećeg dana. Žvakanje saća je odlična preventiva upali sinusa, koja se najčešće javlja u jesen i u proleće.
Pčelinji vosak se razlaže pomoću enzima pod nazivom ciraza koji u ljudskom organizmu ne postoji, tako da ako progutamo vosak on iz našeg organizma izlazi nesvaren. Bakterija koja je inače izazivač tuberkuloze i druge bakterije koje izazivaju bolesti disajnih organa imaju opnu koja je po strukturi slična vosku i koja ih štiti od napada naših odbrambenih ćelija. Kada žvaćemo vosak, svakodnevno i u malim količinama, naš organizam počinje da stvara pomenuti enzim, cirazu, kako bi mogao da svari ono što je uneto u njega. Na taj način, organizam čoveka može da stvori mogućnost da razgradi voštanu opnu bakterija koje su izazivači bolesti. Bez nje bekterije ne mogu da opstanu u organizmu, postaju izložene našim odbrambenim ćelijama i bivaju odstanjene iz organizma.