Biološka svojstva i terapijske aktivnosti meda u zacelivanju rana

Hiladama godina unazad med ima svoju primenu u medicini. Blagotvorni učinci meda, posebno njegova anti-mikrobna aktivnost ga predstavljaju kao korisnu opciju za saniranje  raznih vrsta rana. Med sadrži velike količine ugljenohidrata, lipida, aminokiselina, proteina, vitamina i minerala koji imaju važnu ulogu u zacelivanju rana sa minimalnim traumama tokom tretmana.

Budući da pčele imaju različite prehrambene navike i skupljaju nektar iz različitih vrsta biljaka, proizvedeni medovi imaju različite sastave. Tako različite vrste meda imaju različite lekovite vrijednosti što dovodi do različitih učinaka na zacelivanje rana.

Ovaj pregled pojašnjava mehanizme i lekovitost meda na zacelivanje rana.

Mehanizmi delovanja meda kod  zacelivanja rana su prvenstveno zbog vodonik- peroksida, visoke osmolalnosti, kiselosti bez peroksid faktora, azotovog oksida i fenola. Laboratorijske studije i klinička ispitivanja su pokazala da med podstiče samouništenje štetnog tkiva, stimuliše zarastanje tkiva i stimuliše protivupalno delovanje, čime se ubrzava procesa zacelivanja. U poređenju sa aktuelnim sredstvima kao što su hydrofiber srebro ili srebrni sulfadiazin, med je učinkovitiji u uklanjanju kontaminacije, smanjenje područja rane, podsticanje ponovne epitelizacije. Osim toga, med poboljšava ishod zarastanja rane smanjujući učestalost i prekomerno stvaranje ožiljaka.

Dakle, primena meda može biti učinkovit i ekonomičan pristup u lečenju velike i komplikovane rane.