U celom svetu sve više raste interesovanje za ekološki zdravom hranom.Pčelinji proizvodi su ne samo biološki i ekološki zdrava hrana već i lekovito sredstvo.Hranljiva i lekovita vrednost meda je od davnina poznata.Mineralni sastojci,vitamini i enzimi medu daju izuzetan značaj u ishrani svih kategorija stanovništva,u prvom redu dece i starijih osoba.

Med kao hrana ima ogromne prednosti u odnosu na ostale vrste zasladjivača i izvora energije.Izvesna srčana oboljenja su usko povezana sa preteranim konzumiranjem šećera.Takve i slične negativne pojave nikada nisu nadjena u medu.Jednoj od najvećih skupina stogodišnjaka koji zive na Kavkazu,med kao hrana ima istaknutu ulogu.Neki lekari se slažu da pored svih uslova ovi ljudi treba da zahvale za svoj dug život u velikom konzumiranju meda.

Zasto je med bitan u nasoj ishrani?

Med je idealan izvor energije. Kada nam opadne koncentracija, ne moramo potegnuti za cokoladicom, med nam takodje moze pomoci, a daleko je zdraviji. Bitan je nacin njegovog uzimanja i tu bi trebalo postovati neka pravila:Uzima se drvenom ili plasticnom kasicicom, nikako metalnom zbog oksidacije.Najbolje ga je rastvoriti u 3dl tople vode, mleka ili caja da ne bi izgubio hranljive sastojke i polako piti.Piti ga na prazan stomak.Ako se uzima irektno, treba ga zadzati u ustima, da se polako rastapa, ne odmah progutati i odmah posle toga popiti vodu. To nam je kao da hga nismo ni uzeli. Dokle god je u ustima, ima smisla, jer tako nas organizam uzima najvazije sastojke. 

Med je gusta slatka sirupasta materija, proizvod pčela radilica (Apis mellitica) dobijen od sabranih voćnih i drugih sokova prerađenih u pčelinjem mednom želucu i određeno vreme odležao u poklopljenom saću. Prema vrstama biljaka od koje se dobija, med se razvrstava u monoflorni (med dobijen od samo jedne vrste biljke, na primer, bagrema) i poliflorni med (med dobijen sakupljanjem nektara sa više vrsta biljaka, kao na primer, livadski med, šumski i dr.). Med je najvažniji pčelinji proizvod, poznat u ljudskoj ishrani još od praistorijskog doba.Po definiciji, med je čisti proizvod u kome nema dodataka bilo koje druge supstance.

Sastav meda

Med je mešavina šećera, vode i drugih sastojaka. Tačan sastav meda zavisi od mešavine cveća čiji nektar pčele skupljaju.Tipični sastav meda:fruktoza: 38%-glukoza: 31%-saharoza: 1%-voda: 17%-drugi šećeri: 9% (maltoza, melazitoza)

Med kao hrana i lek

U potrazi za hranljivim materijama, posebno onim retkim, poput ribonukleinskih kiselina, enzima i slično, koriste se preparati koji sadrže samo jednu traženu materiju, ne sve. Čini se da se priroda igra sa nama kada nam daje svega po malo, te tako treba ići sa cveta na cvet da bismo sve željene supstance imali u ishrani. Rešenje iza ćoška pojavljuje se baš u frazi sa cveta na cvet pametne i vredne pčelice mogu da urade posao umesto nas. Logika je tu, dok je praksa, iskustvo i nauka potvrđuju.Sve što je potrebno za razvoj života mora da se nalazi u pčelinjim proizvodima, jer pčele zavise od meda, baš kao i bebe od mleka. Nije samo med u pitanju, tu je i cvetni prah, matični mleč, propolis, pčelinji vosak. Čitav mali kosmos vrti se okopčelinjeg sveta koji živi već milionima godina. Na nama je samo da pametno upotrebimo ono što nam se nudi.Med smo svi jeli i znamo šta je, bar po izgledu. To je gusta, kristalna i viskozna materija, koju proizvode medonosne pčele, sakupljajući nektar iz cvetova medonosnih biljaka i sa listova četinara i nekih lišćara. Tako postoje različite vrste meda, u zavisnosti od toga gde su pčele bile na paši, rečeno jezikom pčelara. Nektaru se dodaju specifične materije iz ogranizma pčele koje ga transformišu u med, a zatim se on odlaže u ćelije kako bi sazreo. U našim krajevima su najčešći bagremov, livadski, lipov, suncokretov, šumski i cvetni med.

Zbog čega je med koristan za čoveka?

Med se svrstava u prirodnu, visoko vrednu i lako svarljivu hranu, koja, posle uzimanja, direktno ulazi u krvotok. Prema sadržaju proteina, visoko se kotira među prehrambenim proizvodima, jer sadrži sve esencijalne aminokiseline. Ima 37 mineralnih materija, vitamine B1, B2, B3, B6, B12, C, PP, A, A, K, E, folnu kiselinu, organske kiseline (posebno ribonukleinsku), aromatične materije, polenova zrna, alkaloide, koloide, biogene stimulatore, biljne antibiotike, fitohormone i još mnogo supstanci koje treba tek pronaći, izolovati i proučiti.Dve trećine meda čine šećeri, prvenstveno glukoza i fruktoza. Njima nije potrebno varenje i direktno popunjavaju rezerve šećera u jetri i mišićima.