Seme suncokreta je izvor mnogih hranljivih sastojaka korisnih za zdravlje. Bogato je kalijumom, kalcijumom, gvožđem, magnezijumom, cinkom, vitaminima B1, B3, E i beta karotinom.
Izvor je polinezasićenih omega 6 masnih kiselina koje organizam ne može da sintetiše pa se moraju unositi putem hrane. Fitosteroli koje suncokretovo seme sadrži pomažu sniženju holesterola u krvi, što ga čini izuzetno zdravom namirnicom, ili dodatkom osnovnom obroku.
Semenke suncokreta se mogu konzumirati kao grickalica, a mogu se dodati u salate, sendviče kao i u testo za hleb, pogačice, kifle…
Usled nepravilnog čuvanja seme suncokreta može užegnuti pa ga treba držati na tamnom mestu u dobro zatvorenoj staklenoj posudi.

100 g suncokreta sadrži: 560 kcal 24 g belančevina, 47 g masti 20 g ugljenih hidrata.
Suncokret (lat. Helianthus annuus) je jednogodišnja biljka, čije botaničko ime Heliantus potiče od grčkih reči (grč. helios – sunce i grč. anthos – cvet) iz porodice je glavočika (Asteraceae).
Suncokret je najveća biljka iz porodice glavočika i roda Heliantus. Koren mu je čupav i vlaknast, sastavljen od mnoštva malih korenčića. Koren mu može prodreti i do 3 metra u dubinu. Zbog korena i sposobnosti da upija vodu i štetne materije, suncokret se često koristi za isušivanje močvarnog i čišćenje zagađenog zemljišta (otpadnih voda, olova i radioaktivnih materija.
Suncokret potiče iz jugozapadnog dela Amerike, Perua i Meksika. Postoje podaci da se suncokret uzgajao pre 3.000 godina od strane severnoameričkih indijanaca, koji su mleli semenke u brašno i dodaveli u hleb i pravili i ulje od suncokreta.
Maje su poštovali suncokret kao simbol svetlosti i plodnosti. Takođe su pravili čaj od latica i jeli semenke.
Početkom 16. veka misionsri su ga preneli iz Amerike u Evropu i već u 17. veku se njegovo uzgajanje proširilo čitavom Evropom