Polen (latinski-prah) cvetni prah su muški polni elementi cveta koga pčele sakupljaju u prirodi dodaju mu tečnost iz tela i nektar iz želudca, slažu u korpice na trećem parus vojih nogu i kad nakupi dovoljno, a to je oko lo-2o mg, nose u košnocu . U košnici nastavlju sa preradom polena dodaju mu i fermente iz svojih žlezda zalivaju medom i deponuju u voštane ćelije i potom poklope voštanim poklopčićima i kao takav je pripremnjen za ishranu mladih pčela. Takav polen prerađen i deponovan naziva se perga i ona u životu pčela ima nezameljivu ulogu, jer bez polena –perge nema razvoja pčelinjeg društva, a nema ni proizvodne matičnog mleča ni voska.
Jedno jako pčelinje društvo sakupi oko 30-4o kg polena, u toku godine i ako mu pčelar za svoje potrebe oduzme 2-3 kg neće oslabiti pčelinju zajednicu niti će značajno umanjiti prinos meda.

Sakupljanje i čuvanje polena
Sakuplja se sakupljačima razne konstrukcije, spoljni na letu ili unutrašnji u podnjači. Najbolje je sakupljati polen u maju i junu, a najveći dnevni unos je od 6-11 sati . Posle sakupljanja treba ga staviti u zamrzivač 24 sata da se unište larve moljca i potom sušiti u proventrenoj prostoriji u haldu dok se ne izgubi vlaga da bude oko ili ispod 10%, a to je orjentaciono kad se stegne puna šaka polena i pusti i ako se raspe, ne lepi se. Potom se zatvara u polivinilske kese zavari i čuva u frižideru ili suvoj i tamnoj prostoriji, još je bolje ako se čuva u zamrzivaču do upotrebe. Pčelari koji proizvode veće količine polena suše ga u posebnim sušionicima i čuvaju pod određenim uslovima da se ne kvari.
Perga se vadi zumbom ili se seče u tanke trake i te trake iz njih se vadi perga stavlja u med u odnosu 1:4 i kao takva koristi. Perga je 3 puta hranjivija od polena. Naši pčelari imaju slabu naviku da skupljaju polen koji se u odnosu na med nekoliko puta bogatiji hranljivim, zaštitnim i prirodnim lekovotim materijama.
Po hemiskom i biološkom sastavu je bogata haranljiva i lekovita.
Sasatv polena i prege:

POLEN PERGA

Ugljeni hidrati 20-40% 24-34%
Belančevine 13-30% 7-40%
Masti 1-15% 1-14%
Vode 12% 6-10%
Minerali 2-2,5% 2,5-2,8%
Mlečne kiseline oko 0,5% 3%
Ovom treba dodati bogastvo fermentima, vitaminima,fito hormoni flavonoidima, mnogim biostimulativnim i dr. materijama( u polenu je dokazano preko 300 supstanci) što sve zajedno pergu i polen čini izuzetno moćnom hranom. Po mnogim autorima koji se vršili klinička i laboratoriska ispitivanima plen je vitaminsko, mineralna i biostimulativna biloška bomba , jer ima snažno bistimulativno dejstvo na organizam. Znajjno je što su ove materije u idealnom medjusobnom odnosu i u organizmu deluje sinergično.
Eksperimentima na životinjama su pkazali da polen deluje stimulativno na razvoj i razmnožavanje kao i na otpornost od bolesti. Životinje kojima je u hranu kao dodatak davan polen imale se za jednu trećinu brži razvoj i bolju reprodukciju, jer je u polenu naglašen efekat homona rasta koji povećava mišićnu masu i uporava starenje ćelija.
Urađena se brojna klinička ispitivanja (Francuska, Rusija, Nemačka, Bugarska Rumunija, Japan i dr.) da se ustanovi kako deluje polen na organizam čoveka i dokazano lekovito svojstvo polena.

Kako deluje na organizam čoveka
•poboljšava fizičku i mentalnu spososbnot organizma
•smanjuje nervnu napetost i ublažava depresiju i umor
•smanjuje želudačnu kiselost
•poboljšava rast i tkivno obnavljanje
•pomaže kod reumatskih i drugih bolova
•poboljšava metabolizam masti
•poboljšava hormonsku aktivnost
•štiti od tumora-prostata
•pojačava dejstvo lekova
•poboljšava funkciju jetre

Naročito je zapaženo povoljno delovanje polena kod oštećenja jetre hepatitisa i ciroze jetre , želudačno crevnog trakta, adenoma prostate, oslabljene cirkulacije krvi, dobro deluje na obnavljanje crvnih krvnih zrnca (moćan je protiv anemije), poboljašava bubrežnu filtraciju, stmulativno deluje na pole žlezde muškarca i žene pobojšava opštu otpornost organizma i pojačava opštu psihofizičku vitalnost. Ubedljivi su dokazi naučnih istražianja i kliničkih iskustava mnogih eminentnih ustanova u svetu o lekovitosti polena te se primenjuje se kao pomoćni lek.
Dnevna doza za odrasle je 20 grama to jedna ravna kašika polena, samelje se mlinu za kafu rastvori u 2 dl mlake vode doda kašika meda i popije izjutra pre doručka. Još bolje je ako se tom rastvoru doda sok od jedne pomoradže ili limuna, 20 kapi propolisa i kašičica jabukovog sirćeta. Ovo je moj omiljeni napitak i svakodnevno ga koristim skoro bez pauze. Pripravak od polena treba pripremati uveče za ujutru da se omogući da zrnca polena popucaju kako bi se najbolje iskoristio u organizmu. Mnogi pčelari prave smesu meda polena, propolisa i matične mleči: u odnosu 8oo gr meda, 200 gr samlevenog polena, 10 gr propolisa u prahu i 2 gr matične mleči. Od toga se koristi jedna kašika na dan izjuta pola sata pre doručka , a rekovalescenti i ono koji tim leče odredjenu bolest dve kašike na dan. Ovo je kompletan sastav pčelinjih proizvoda koji se koriste za unutrašnju upotrebu i obezbedjuju preventivna i lekovita dejstva ovih proizvoda.
Ako korišćenje polena ima preventivnu namenu uzima se 4 do 6 nedeljno svakodnevno , napravi se pauza 6 nedjelja i ponovo uzima na isti način . Kod primene polena kao leka dužina i način korišćenja kao i dnevna količina zavisi od vrste bolesti.